NEDONOŠČE- POMOZITE MU DA SE RAZVIJE

Za decu koja su bila izložena nekom stresu u periodu trudnoće – tokom porođaja ili nakon njega, kaže se da su «rizična». U ovu kategoriju se svrstavaju bebe rođene pre termina. Piše: Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut.

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, prevremeno rođenim detetom se smatra ono koje je rođeno pre 37. nedelje trudnoće, odnosno sa porođajnom težinom od 2.500 grama ili manje. Neretko se dešava da je teško precizno odrediti datum začeća, pa se kao kriterijum uzima telesna težina na rođenju (između 500 i 2.500 grama). U našoj zemlji ne postoji zvanična statistika, ali se po nekim podacima prevremeno rodi između devet i jedanaest odsto dece.

Maleni se teže adaptiraju

Zbog fiziološke nezrelosti unutrašnjih organa, prevremeno rođena deca se teže adaptiraju na spoljašnju sredinu. Pored male težine i dužine, prisutna je i telesna nezrelost. Zbog toga, uz adaptaciju treba što pre započeti sa fizikalnim tretmanom. Bebe sa telesnom težinom između 2.000 i 2.500 grama, neznatno se razlikuju od beba rođenih u terminu. Do kraja prve godine dostižu istu težinu kao i deca rođena na vreme. Nažalost, to nije slučaj sa bebama koje su rođene sa malom težinom. One i kasnije ostaju sitnije, niže, a imaju i određene razvojne posledice. Blizanačke trudnoće se često završavaju prevremenim porođajem, pa su i te bebe «rizične».

Majčin glas stimuliše bebu

U svetu i kod nas postoji priličan broj studija u okviru kojih su prevremeno rođenu decu pratili stručnjaci različitih specijalnosti, između ostalog psiholozi, fizioterapeuti, logopedi, defektolozi, pedagozi. Inače, praćenje se nije odvijalo samo po rođenju i u prvim godinama života, već i kasnije. Pošto je utvrđeno da kod te dece mogu da se razviju određeni deficiti u školskom uzrastu, potrebno je preventivno delovanje.

U prva tri meseca, spontani pokreti se stimulišu zvukom, slikom i dodirom, kako bi se dobila adekvatna reakcija bebe – okretanjem glave, kao i u fiziološkim promenama. Nema bolje stimulacije za nedonošče od majčinog glasa, njenog lika i dodira. Zato je jako važno da majke budu prisutne i kada su bebe u inkubatoru – da im pričaju, budu što bliže njima i dodiruju ih. Važno je da to podjednako bude sa obe strane, ili više na strani na kojoj beba slabije reaguje. Kada prisustvo majke nije moguće, tu ulogu preuzimaju medicinske sestre ili fizioterapeuti. Iako su prevremeno rođene bebe u potpunosti zavisne u prvim mesecima, do kraja prve godine mogu – uz adekvatan tretman, da budu nezavisne u mnogim aktivnostima.

Sazrevanje uz stimulaciju

Da bi se stimulacija sprovela na odgovarajući način, treba poznavati normalan motorni razvoj zdravog deteta, fiziološki razvoj tokom trudnoće, kao i specifičnosti razvoja prevremeno rođenih beba – što je, pre svega, zadatak fizioterapeuta. Ukoliko je beba boravila u ustanovi u kojoj nije sproveden fizikalni tretman, potrebno je da u njega bude uključena po dolasku kući. Roditelji su često nedovoljno informisani, mnogi i ne znaju da postoji Institut za neonatologiju. A to je pravo mesto da se dete prati, sve do polaska u školu, i tako izbegnu poteškoće koje mogu da nastanu u savladavanju veština pisanja, čitanja, učenja, koncentracije, pažnje. Za bebe iz unutrašnjosti postoje organizovana razvojna savetovališta pri medicinskim centrima ili u domovima zdravlja.

Da li će biti problema ili ne, zavisi od nervnog sistema, koji se u velikoj meri razvija tokom trudnoće, ali i nakon porođaja – kada se uspostavljaju neuronski putevi, veze između mozga i tela. U prvim godinama života, odvija se intenzivan proces razvoja i usavršavanja nervnog sistema, koji direktno zavisi od uticaja spoljašnje sredine. Nedonoščad dolazi na svet sa nezavršenim procesom sazrevanja, koji ne može da se odvija spontano u spoljašnjoj sredini – kao kod dece koja su u stomaku sačekala termin. Mozak pamti pokret, zato mora spolja da se deluje, da bi se dobila odgovarajuća reakcija – kako bi dete spoznalo sebe u odnosu na okolinu, ovladalo držanjem tela i uspostavilo koordinaciju pokreta, što omogućava snalaženje u prostoru. Odgovarajuća stimulacija, u pravo vreme, kada se funkcije uspostavljaju – dovodi do sazrevanja nervnog sistema.

Asimetrija kao odstupanje u razvoju

Jedan od oblika odstupanja od normalnog motornog razvoja kod prevremeno rođene dece može da bude pojava asimetrije. Prepoznaje se po asimetričnom držanju glave, trupa, ruke i noge sa iste strane, u položaju na leđima ili stomaku, kao i pri izvođenju određenih pokreta. Da bi se sprečilo razvijanje pogrešnih šema, odnosno uspostavio normalan redosled i kvalitetan razvoj motornih aktivnosti, neophodno je da fizioterapeut sprovede adekvatnu stimulaciju. Rani tretman kod prevremeno rođene dece je od izuzetnog značaja. Kada se sprovede u prvih šest meseci života, rezultati su daleko bolji nego kada se sprovodi kasnije.

Bebe ne treba upoređivati

U nekim situacijama, kod prevremeno rođene dece može da dođe do ozbiljnijih oštećenja mozga – zbog nezrelosti, ili do posledica koje nastaju zbog boravka u inkubatoru, što utiče na pravilan psihomotorni razvoj. Danas se zna da ranom intervencijom, ali i zahvaljujući fleksibilnosti nervnog sistema prevremeno rođenih beba – mogu da se prevaziđu oštećenja mozga, jer zdravi delovi preuzimaju funkcije oštećenih. Zato je važno započeti sa tretmanom čim se uoče prvi znaci odstupanja od očekivanog normalnog razvoja.

Roditelji su uglavnom skloni poređenju svog deteta sa drugom decom istog uzrasta. Ako imaju prevremeno rođenu bebu, silno će se razočarati kada vide da ona u mnogim stvarima zaostaje. Pravilo je da se od kalendarskog uzrasta nedonoščeta oduzme broj nedelja koje nije provelo u majčinom stomaku do termina, kao i vreme koje je provelo na odeljenju intenzivne nege. Tek kada se to uradi i utvrdi korigovani uzrast, može da se posmatra šta beba može a šta ne. Svaka beba je jedinstvena i nikada je ne treba porediti sa drugom, naročito ako je prevremeno rođena.

Ako se problem ne prepozna

Nekada se asimetrija kod prevremeno rođene dece ne prepozna, već se pojedinačno tretira samo vrat, kukovi ili stopala. Problem asimetrije mora da se tretira u celini, a ne po segmentima, kako se kasnije kod deteta ne bi razvili deformiteti kičmenog stuba, kukova i stopala, u fazama intenzivnog razvoja.

Okruženje treba da pomogne bebi

Ključnu ulogu u razvoju nedonoščeta imaju roditelji i osobe koje su u neposrednom kontaktu sa bebom. Oni moraju da budu dobro obučeni, što je zadatak fizioterapeuta – kako bi kroz svakodnevne aktivnosti (uzimanje, držanje, nošenje, hranjenje, presvlačenje, igranje) stimulisali bebu i njene samostalne aktivnosti, pružali emocionalnu sigurnost i pomogli joj da se u potpunosti adaptira na okruženje.

Izvor: Magazin MAMA

Написано под: ZANIMLJIVOSTI

DA LI DOČEKUJEMO BEBE PRIJATELJSKI

„Bebi frendli? Jel’ to ono kad je beba stalno s tobom, niko da ti pomogne i pokaže bilo šta, mučiš se a tek si se porodila? Ne bih ja to, hvala“. Ovako obično reaguju tek porođene žene ako ih pitate da li će u bebi frendli program ili ne – u onim porodilištima gde imaju „privilegiju“ da biraju. 

Zašto je to tako? Zbog čega je jedna sjajna inicijativa, program koji je obavezan u mnogim svetskim porodilištima, a koji nas vraća na prirodni početak – povezanost majke i deteta od prvog minuta, nešto čega se novopečene mame u Srbiji plaše? Šta to fali našem programu bebi frendli?

Fali mu to što nije prijateljski nastrojen prema mamama, još manje prema bebama. Čast izuzecima! No, uprkos činjenici da je većina porodilišta u Srbiji uključena u Bebi frendli bolnički program, često se dešava da se u tim ustanovama ne ostvaruju ni osnovni zadaci iz pomenutog programa. To su priznali čak i ljudi iz Ministarstva zdravlja, rekavši da tek u malom broju porodilišta beba dobije prvi podoj u roku od sata po rođenju, što je jedan od najvažnijih postulata iz programa «10 koraka do uspešnog dojenja».

*Teško je reći zbog čega se sjajno zamišljen program vremenom preokrenuo u «kako olakšati malobrojnom medicinskom osoblju» u našim pretrpanim porodilištima. Prema rečima dr Đurđe Kisin iz Instituta «Dr Milan Jovanović Batut», počeci bebi frendli programa u Srbiji – 1995. godine, kada mnoga porodilišta u zemlji nisu imala ni toplu vodu, bili su teški. Ideja da se ovim programom utiče na obeshrabrujuće mali procenat mama koje isključivo doje svoju decu, delom je uspela, jer je taj procenat za proteklih deceniju i po veoma porastao. Da li se to desilo isključivo zahvaljujući programu bebi frendli, ili su i drugi faktori uticali, nije ni važno. Međutim, taj procenat je na globalnom nivou još uvek nizak, pa je borba za dojenje u Srbiji praktično tek na početku.

*Udruženje Roditelj je upravo zato i osnovano – zbog tretmana prema nama u porodilištu, zbog problema sa dojenjem, nerazumevanja na svakom koraku… Nismo pristalice kritika radi kritike. Program koji već više od decenije opstaje u Srbiji, ima mnogo dobrih strana, sjajno je zamišljen, i trebalo je mnogo vremena i volje da se primeni u velikom broju porodilišta. Ali, postavlja se pitanje zbog čega je doživljaj programa bebi frendli koji imaju stručnjaci i roditelji tako različit.

*Kao što je dobro primetila dr Elizabet Paunović, pomoćnik ministra zdravlja, ako imamo 54 od ukupno 58 porodilišta koja sprovode bebi frendli program, a samo 10 odsto beba u okviru jednog sata po porođaju uživa u blagodetima majčinog mleka (što je izričita preporuka Svetske zdravstvene organizacije i prvi postulat programa bebi frendli) – šta je tu prijateljski prema bebama, a šta prema majkama? Nažalost, država nije sama došla do ovog pitanja, nego su njega postavili inostrani sagovornici, na konferencijama posvećenim deci. Naša delegacija se postidela. I rešila da učini nešto. Udruženje Roditelj će svim svojim snagama i kapacitetima učiniti sve da program Bebi frendli plus pruži više, pre svega majkama i bebama. Ministarstvo je napravilo prvi korak – formirana je Radna grupa ministarstva, koju čine predstavnici UNICEF-a, samog ministarstva, Instituta za javno zdravlje, načelnika porodilišta iz Srbije i predstavnika nevladinih organizacija koje se bave dojenjem i decom.

Dosadašnji rezultati

Prema podacima Instituta «Dr Milan Jovanović Batut», najvažniji rezultati bebi frendli programa u Srbiji, koji su postignuti do sada, obuhvataju:

● Ovaj program se primenjuje u 54 od 58 porodilišta u Srbiji. Ukupno je 49 porodilišta dobilo sertifikat da su baby friendly

(78 odsto porođaja u zemlji).

● Uslovi za posete članova porodice su uspostavljeni u 70 odsto porodilišta (ranije to nije bilo dozvoljeno).

● Očevima je dozvoljeno da prisustvuju porođaju u 10 odsto porodilišta.

● Škole roditeljstva su uspostavljene u 60 odsto domova zdravlja.

● Međunarodni kodeks marketinga zamena za majčino mleko je uključen u zakone koji su usvojeni u Skupštini Srbije 2005. godine.

● Stopa isključivog dojenja se povećala: sa 3,6 odsto u 1996. godini, na 11 odsto u 2000. godini, do 22 odsto u 2005. godini.

● Iako su ovi rezultati za poštovanje i zahtevali su veliko angažovanje zdravstvenih radnika, smatramo da može da se radi mnogo bolje – pre svega kada je u pitanju ljubaznost, topla reč i ljudska briga prema ženama i bebama. One to zaslužuju!

Izvor: Magazin MAMA, Udruženje RODITELJ

Написано под: ZANIMLJIVOSTI

DVOSTRUKA SREĆA ILI DVOSTRUKA BRIGA- BLIZANCI

Dolazak na svet jedne bebe menja iz osnova dotadašnji život. Ali, kada roditelji saznaju da će za nekoliko meseci dobiti dve bebe, osećaj neizmerne sreće često se pomeša sa panikom, jer nije lako brinuti o dva mališana u isto vreme. Statistika pokazuje da se poslednjih godina rađa mnogo više blizanaca nego ranije, a oni mogu biti jednojajčani (obavezno su istog pola i potpuno su identični) i dvojajčani (mogu da budu istog ili različitog pola i ponekad se toliko razlikuju fizički da ne biste ni pretpostavili da su rod). Blizanci često na svet dolaze ranije, u velikom broju slučajeva carskim rezom, a događa se i da je jedan od blizanaca sitniji i manje vitalan.

Pedijatri savetuju da sa pripremama počnete na vreme, pogotovo ukoliko imate i starije dete. Sve što je potrebno za bebe treba da bude spremno kada stignu kući. A sve vam je potrebno – duplo. Prohtevi blizanaca isti su kao i kod drugih beba. Iako se čini da nema bitne razlike u nezi i ishrani blizanaca u odnosu na ostalu novorođenčad, evo nekoliko saveta koji mogu da vam pomognu.

* Blizancima je, naročito tokom prvog meseca, potrebna intenzivnija pažnja pedijatra. U dogovoru sa svojim lekarom, odvedite ih na pregled kod neurologa, fizijatra, oftalmologa (naročito ukoliko su bebe bile u inkubatoru i dobijale terapiju kiseonikom).

* U početku blizanci mogu da budu smešteni u istom krevetu, ali pedijatri savetuju da ih odvojite posle nekoliko meseci.

* Potrebno vam je dvostruko više opreme, odnosno posteljine, peškira, pelena i garderobice. Postoje i posebna kolica za blizance, koja su praktična, jer u suprotnom ne biste mogli sami sa njima u šetnju.

* Što se tiče ishrane, idealno je da obe bebe sisaju. Možete ih dojiti istovremeno, što je bolja varijanta, jer vam za odvojeno dojenje treba više vremena. Pri svakom podoju menjajte stranu, jer je jedna dojka uvek “bolja”. Ukoliko vam je teško da pamtite oblačite decu različito, ili jednoj oko ručice zavežite končić. Možete i da zapisujete važne podatke (ko je kada jeo, kada se kupao i slično), jer ćete ih sigurno zaboraviti.

* Ukoliko bebe ne napreduju dovoljno, neophodno je da uvedete dohranu adaptiranim mlekom. Mleko u flašici, takođe, dajte bebama naizmenično (na primer, jedan obrok – jedna beba sisa, druga dobija mleko iz flašice, a sledeći obrnuto). Ako jedna beba spava dok druga jede, trebalo bi i nju da probudite i nahranite, kako bi oba mališana imala isti ritam.

* Preporučuje se da ih kupate svakodnevno, ali ukoliko nemate pomoć, kupajte bebe naizmenično. Kada deca budu dovoljno stara da sede, možete ih zajedno staviti u kadicu.

* Pedijatri predlažu da spavate kad god bebe spavaju, jer je umor koje majke blizanaca osećaju ponekad neizdrživ. Potrudite se da obezbedite pomoć, makar za kućne poslove, jer će dve bebe zaokupirati sve vaše vreme.

* Olakšavajuća okolnost za roditelje blizanaca je to što će vrlo brzo jedno drugom praviti društvo, pa će se odmalena uzajamno zabavljati i sa tog aspekta biti “lakši za čuvanje” od zahtevnijih jedinaca.

* Potrudite se da nikada ne budete sami sa dve bebe (osim nakratko), jer nećete moći sve da postignete.

Ličnosti za sebe

Iako su ponekad identičnog fizičkog izgleda, blizanci su individue za sebe. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, koja je omogućila snimanje blizanaca u majčinom stomaku, došlo se do zanimljivih podataka – oni se zabavljaju, guraju i dodiruju još pre rođenja. Često se događa da dominantni blizanac stalno ćuška onog drugog, koji mu nikada ne uzvraća. Vrlo je verovatno da će se takvo ponašanje nastaviti i po rođenju. Zbog toga vodite računa da im poklanjate istu pažnju, da nikada ne stajete na stranu jednog blizanca i da uvek budete objektivni.

Psiholozi tvrde da je u redu kada se blizanci kao mali oblače identično, ali da to nije preporučljivo kada odrastu. Svakom od njih potrebno je dozvoliti da budu samostalni i, ukoliko žele, drugačiji, jer ćete ih forsiranjem da budu isti obeshrabriti. Kasnije u životu, kada pokažu sklonosti i talente, usmeravajte ih tako da ih razvijaju, samostalno ili uz pomoć, i nikada nemojte da ih poredite ili jednom zamerate što nije “kao brat”. Dopustite blizancima da se formiraju kao uspešne i zadovoljne ličnosti, čime posebna veza koju imaju neće biti narušena.

Blizanačka trudnoća

Blizanačke trudnoće vrlo su specifične. Verovatnoća da ćete roditi dve bebe povećava se sa godinama, pa najviše blizanaca rađaju žene starosti od 35-39 godina. Na to utiču i hormonske terapije, veštačka oplodnja, telesna konstitucija majke, genetika…

Blizanci rastu uobičajenom brzinom do tridesete, odnosno 34. nedelje trudnoće, kada njihova zajednička težina dostiže oko četiri kilograma. Posle toga rast je usporen, pa se često rađaju sa manjom težinom. Postoji i pojava koja se zove „fetofetalna transfuzija“, kada su krvni sudovi blizanaca tako povezani da jedan od njih ima „bolju“ krvnu sliku na rođenju, dok je drugi anemičan. Takođe, blizanac koji se rađa drugi češće pati od otežanog disanja zbog nezrelosti pluća, i stresa koji se javlja u tih nekoliko minuta razlike. Ipak, to ne treba da vas brine, jer se po navršenoj prvoj godini često događa da “slabiji” blizanac mnogo bolje napreduje.

Izvor: Novosti

Написано под: ZANIMLJIVOSTI

KAKO PREPOZNATI NOVI GRIP

Stručnjaci ukazuju da je sezonski grip respiratorna zarazna bolest izazvana humanim virusom influence (A i B) i javlja se u epidemijama, a zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje pet dana, kod dece do sedam dana.

Simptomi sezonskog gripa su povišena temperatura – iznad 38 stepeni , bolovi u mišićima, kašalj, curenje nosa ili njegova zapušenost.

Grip se najefikasnije širi sa osobe na osobu direktnim kontaktom – putem kapljica prilikom kašljanja i kijanja zaražene osobe, a prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo. Naglo širenje gripa tokom jeseni i zime predstavlja sezonsku epidemiju gripa i smatra se da zbog visoke zaraznosti od pet do 15 odsto svetske populacije oboli od gripa.

Za razliku od sezonskog, u toku pandemije H1N1 zaraznost, broj obolelih i smrtnost su znatno veći.

Simptomi ovog gripa su: visoka temperatura, glavobolja, groznica, suv kašalj, bol u grlu, bol u mišićima i zglobovima, opšta malaksalost, otežano disanje i brzo zamaranje.

Ovaj grip može da izazove i veće komplikacije kao što su: upala uha, upala pluća i bronhitis, grčevi, toksični šok, Rejev sindrom (teška upala mozga), upala srčanog mišića, Gilen-Bareov sindrom (oštećenje nervnog sistema), ošećenje mozga.  Stručnjaci se slažu da je bolničko lečenje neophodno samo u težim slučajevima.

Kod odraslih osoba neophodna je hospitalizacija ako postoji: upala pluća, bronhitis, neka druga veća upala, povišen šećer, bolest srca, problemi u radu bubrega ili jetre. U slučaju obolele dece, sve zavisi od zdravstvenog stanja. Ako dete boluje od astme, neke bolesti srca ili dijabetesa, bronhitisa ili upale pluća neophodna je hospitalizacija.

Mere zaštite od gripa obuhvataju redovno pranje ruku tekućom vodom i sapunom, pokrivanje usta i nos maramicom prilikom kijanja i kašljanja, upotrebljenu maramicu treba odmah baciti u kantu za otpatke, ukoliko nemate maramicu pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke, izbegavanje rukovanja, grljenja i ljubljenja ako kijate i kašljete, ostanak kod kuće kada je osoba bolesna i obavezna konsulatcija sa lekarom opšte prakse.

Vakcina protiv novog gripa u Srbiji se, kako kažu nadležni, očekuje početkom 2010. godine, a vakcinacija će za deo populacije (zdravstvene radnike i zaposlene u javnim službama) biti obavezna dok će za ostalo stanovništvo biti na dobrovoljnoj bazi. Obavezna vakcinacija će biti besplatna, dok će je ostali građani plaćati u okviru participacije. Vakcinu će moći da prime deca od šestog meseca, ali uz konsultaciju sa pedijatrom, ona nije štetna za trudnice, ali će ih primati samo uz nadzor lekara.

Epidemiolozi kažu da postoje značajne razlike između slučajeva prijavljenih tokom pandemje i onih koji se registruju tokom sezonske influence. To znači da su pandemijom zahvaćeni pretežno mlađi, kod kojih se uglavnom opisuju slučajevi teške ili fatalne bolesti.

Do danas, najveći broj slučajeva i smrtnih ishoda registruje se kod odraslih ispod 50 godina, u odnosu na retke slučajeve smrtnog ishoda kod starijih. Kod sezonskog gripa se oko 90 odsto teških i fatalnih slučajeva dešava kod ljudi od 65 godina ili starijih.

Kliničari širom sveta prijavljuju veoma teške forme bolesti kod mladih i zdravih osoba, što se retko viđa tokom sezonskih infekcija influencom. Kod tih pacijenata, virus direktno inficira pluća izazivajući teške respirataorne poremećaje, kažu stručnjaci.

Povećan rizik tokom trudnoće je konzistentno dobro dokumentovan iz različitih zemalja, a značajnost rizika je utemeljena i u činjenici da su češće zaraženi mlađi ljudi.

Takođe i respiratorne bolesti, posebno astma, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i imunosupresija su stanja koja povećavaju rizik od teške i fatalne bolesti, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da širom sveta živi više od 230 miliona ljudi sa astmom i više od 220 miliona ljudi sa dijabetisom.

Nekoliko studija u svetu je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i smrtne ishode među marginalizovanim populacijama koje žive u lošim socio-ekonomskim uslovima, a koji je i do pet puta veći u odnosu na opštu populaciju, jer je uslovljen i lošim životnim standardom i zdravstvenim stanjem ovih osoba.

Izvor: MONDO

Написано под: ZANIMLJIVOSTI