ZAŠTO TREBA PEVATI USPAVANKE

Da li ste razmišljali zašto uspavanke iz različitih delova sveta imaju skoro uvek isti ritam? Zašto ta usporena melodija deluje smirujuće na dete dok neka druga, takođe lagana kompozicija, ne može da ga uspava? Saznanja iz psihijatrije daju vrlo zanimljive odgovore na ova pitanja.

Uspavanka je veza deteta sa majkom, njegova uspomena na život koji je devet meseci provelo u stomaku, njegov povratak u period kada je osećalo apsolutnu sigurnost. Specifične karakteristike svih uspavanki (ritam, ponavljanje, kratkoća, prisustvo relativno niskih frekvencija i pentatonska skala) identične su sa karaktaristikama zvukova koje fetus oseća dok je još u maminom stomaku (otkucaji njenog srca, pokretanje creva, disanje, pokreti materice itd.).

Uspavanke su sigurnost

Pevanjem uspavanki majka svoje dete podseća na intrauterine veze koje su među njima postojale i na taj način kod njega ponovo budi već poznati osećaj zaštićenosti i zadovoljstva. Zanimljivo je da i gregorijanski koral u našim duhovnim pesmama u sebi sadrži pentatonsku skalu. Dakle isto kao i uspavanke. Ako ste se pitali zašto osećate mir i spokojstvo kad uđete u crkvu i slušate duhovnu muziku, to je zato što ste se „vratili intrauterino“, u mamin stomak kada ste bili zaštićeni i srećni. U ovome je veliki terapijski potencijal uspavanki i naše duhovne muzike.

Kontakt koji majka preko uspavanki ima sa detetom počinje pre trenutka njegovog rođenja. Pevajući uspavanke u toku trudnoće ona mu stavlja do znanje da je tu, da ga željno čeka. Posle rođenja beba ih prepoznaje, ona joj je jedina poznata stvar u svetu novih i nepoznatih iskušenja.

Na svetskom kongresu muzikoterapeuta u Parizu prikazani su kontinuirani ultrazvučni i spektografski snimci trudnoće u trenutku kada je mama svakoga dana svojoj bebi govorila „Zdravo bebo“. Pokreti ploda u odnosu na majčinu frekvenciju glasa bili su različiti od pokreta koje je beba pravila kao reakciju na frekvencije glasova drugih osoba. Ti pokreti bili su drugačiji i od spontanih pokrete ploda , tako da su ih muzikoterapeuti tumačili kao „otpozdravljanje“, kao specifičan odgovor na mamino „Zdravo bebo“.

Kasete nisu dobra zamena

Iako stalno govorimo o mamama, uspavanke nisu privilegije samo nas žena. I tatama je uspavljivanje dozvoljeno. Ponekad u odsustvu roditelja, uspavanke pevaju babe i dede, sestre, braća ili dadilja. Iako ritual uspavljivanja tada treba da ostane isti (mesto, vreme, način) uspavanka bi trebalo da je drugačija. Kada maminu uspavanku zapeva baka, reakcija može da bude sasvim suprotna od očekivane.

Mnoge majke snimile su uspavanke sa svojim glasom kako bi u njihovom odsustvu, uz pomoć kasete umirile dete. Iako u prvom trenutku ova „prevara“ deluje domišljato i korisno, ona je za bebu veoma štetna, jer šalje dvostruku i lažnu poruku – ja sam tu i nisam tu. Isto tako, nije dobro ni da se koriste kasete ili CD-i sa uspavankama koje izvode profesionalni pevači.

Pevanje uspavanke nije samo pesma, nije samo glas određene frekvencije. To je miris majke, dah, toplota tela, telesni kontakt, ritam disanja, pogled koji miluje. Zovite to majčinskom ljubavlju ili centrom univerzuma, ali to ni jedan kasetofon ne može da zameni.

Uspavanke za samostalno uspavljivanje

Mama uspavanku treba da peva do trenutka kada dete počne samostalno da se uspavljuje. Najvažniji period za pevanje uspavanki je tokom prvih nekoliko godina života, kada se u velikoj meri kroz maminu ljubav i nežnost formira detetovo samopuzdanje. Ponekad, dolaskom mlađeg brata ili sestre, ritual spavanja starijeg deteta može da bude ugrožen. Lišavanje maminog dodira i uspavanki uz komentar kako je on sada veliki za to, je najgore što u tom trenutku možete da uradite. Dete će se osetiti odbačeno, a bebu će proglasi za dežurnog krivca. Poznata pesmica, nežan dodir i poljubac ponovo će ga učiniti bezbednim.

Izvor: MONDO/Yumama

Написано под: ZANIMLJIVOSTI

MINI RODITELJSKI ZDRAVSTVENI VODIČ

Da li vas zanima šta to doktor posmatra na vašoj bebi kada je odvedete na sistematski pregled? Koliko puta patronažna sestra treba da vam dođe u posetu? Da li ste sigurni da znate koje sve vakcine i kada treba da primi vaše dete?

Novorođenjče (prvi mesec)

Vrsta i sadržaj	Obim
Vakcinacija protiv tuberkuloze (BCG)	Jednom u porodilištu, odnosno u domu zdravlja (za decu rođenu van porodilišta)
Prva doza vakcine protiv hepatitisa B (HB) + imunoglobulin kod novorođenčeta HBs antigen pozitivnih majki (HBIG)	Prva doza po rođenju, u toku 24 sata
Skrining (test) za detekciju fenilketonurije (genetski poremećaj do kojeg dolazi usled nedostatka enzima fenilalanin hidroksilaze) i hipotireoidizma (smanjena funkcija štitaste žlezde)	Jednom, do petog dana po rođenju
Patronažna poseta novorođenčetu i porodilji (podrazumeva upoznavanje sa zdravstvenim stanjem majke i deteta, obuku u vezi nege novorođenčeta – obavezno kupanje i obradu pupčanog patrljka, kontrolu zdravstvenog stanja majke, a posebno pregled stanja i mlečnosti dojki, zdravstveno-vaspitni rad)	Pet poseta u nizu, počev od prvog dana po izlasku sa neonatološkog i akušerskog odeljenja, posle porođaja u vanbolničkim uslovima
Sistematski pregled (podrazumeva anamnezu, opšti klinički pregled, merenje težine, dužine tela i obima glave, zdravstveno-vaspitni rad uz isticanje važnosti dojenja)	Jednom, na kraju prvog meseca

Odojče (od drugog meseca do kraja prve godine)

Sistematski pregled (podrazumeva anamnezu, opšti klinički pregled, pregled kukova na displaziju sa ultrazvučnim pregledom u trećem mesecu, minimalni neurološki pregled, skrining za detekciju anemije – jednom u šestom mesecu, proveru vakcinalnog statusa, stomatološki pregled u šestom ili devetom mesecu, ocenu zdravstvenog stanja i preduzimanje odgovarajućih dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih postupaka, zdravstveno-vaspitni rad uz isticanje važnosti dojenja najmanje do navršenih šest meseci)	Četiri puta (treći, šesti, deveti i 12. mesec)
Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP)	Sprovodi se počev od navršena dva meseca života, sa tri doze vakcine, u razmaku ne kraćem od jednog meseca
Vakcinacija protiv dečje paralize (OPV) ili (IPV – kod imunokompromitovane dece)	Sprovodi se počev od navršena dva meseca života, sa tri doze vakcine, u razmacima ne kraćim od šest nedelja
Vakcinacija protiv hepatitisa B (HB)	Druga doza vakcine se daje u razmaku ne kraćem od mesec dana od prve doze, a treća doza u razmaku ne kraćem od dva meseca
Vakcinacija protiv hemofilusa influence (Hib)	Sprovodi se počev od navršena dva meseca do navršenih šest meseci, davanjem tri doze vakcine, istovremeno sa DTP vakcinom
Kontrolni pregled pred vakcinaciju (podrazumeva proveru zdravstvenog stanja i vakcinalnog statusa, zdravstveno-vaspitni rad)	Tri puta
Stomatološki pregled (podrazumeva anamnezu, registrovanje stanja oralnog zdravlja – zdravlja usne duplje, procenu rizika za karijes ranog detinjstva – KRD i ortodontske nepravilnosti, zdravstveno-vaspitni rad sa roditeljima	Jednom, u devetom mesecu
Patronažna poseta (podrazumeva proveru znanja, stavova i ponašanja u vezi sa negom i ishranom deteta i dalju edukaciju)	Dve posete, odnosno četiri posete kod dece pod rizikom

Druga godina života

Sistematski pregled (podrazumeva anamnezu, opšti klinički pregled, analizu krvne slike, ocenu vakcinalnog statusa, skrining za detekciju poremećaja čula vida i sluha, sistematski stomatološki pregled, ocenu zdravstvenog stanja i preduzimanje odgovarajućih dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih postupaka, zdravstveno-vaspitni rad)	Jedanput
Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP) Prva revakcinacija protiv dečje paralize (OPV)	Jedna doza
Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke (MMR)	Jedna doza u uzrastu od 12 do 15 meseci
Patronažna poseta (podrazumeva proveru znanja, stavova i ponašanja u vezi sa negom i ishranom deteta, kao i dalju edukaciju)	Jedna poseta
Sistematski stomatološki pregled (podrazumeva anamnezu, registrovanje stanja oralnog zdravlja, praćenje denticije – nicanja zuba, procena rizika za karijes ranog detinjstva – KRD i ortodontske nepravilnosti, zdravstveno-vaspitni rad sa roditeljima, preduzimanje odgovarajućih preventivnih procedura)	Jedanput

Treća godina života

Kontrolni pregled (podrazumeva praćenje rasta i razvoja, rano otkrivanje poremećaja, kontrolni stomatološki pregled, rano preduzimanje tretmana, proveru vakcinalnog statusa, zdravstveno-vaspitni rad)	Jedanput
Kontrolni stomatološki pregled (podrazumeva praćenje denticije, otkrivanje poremećaja razvoja usta i zuba, registrovanje KRD u mlečnoj denticiji, zdravstveno- vaspitni rad, preduzimanje odgovarajućih procedura)	Jedanput

Četvrta godina života

Sistematski pregled (podrazumeva anamnezu, opšti klinički pregled, analizu krvne slike, merenje krvnog pritiska, ocenu vakcinalnog statusa, skrining za detekciju poremećaja govora i glasa, kontrolne stomatološke preglede, ocenu zdravstvenog stanja i preduzimanje odgovarajućih dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih postupaka, zdravstveno-vaspitni rad)	Jedanput
Patronažna poseta (podrazumeva proveru znanja, stavova i ponašanja u vezi sa negom i ishranom deteta i dalju edukacija)	Jedna poseta
Kontrolni stomatološki pregled (podrazumeva kontrolu primene profilaktičkih i terapijskih mera, zdravstveno-vaspitni rad sa roditeljima)	Jedanput

Peta godina života

Kontrolni pregled (podrazumeva praćenje rasta i razvoja, rano otkrivanje poremećaja, rano preduzimanje tretmana, pregled na detekciju poremećaja govora i glasa, provera vakcinalnog statusa, zdravstveno-vaspitni rad)

Jedanput

Izvor: B92

Написано под: PROBLEMI PRVE GODINE

TETKA-EKOLOŠKO SKLONIŠTE DEČIJE DUŠE

Ko nikada nije imao Tetku, nije imao sreću da poseduje neizmerno bogatstvo sažeto u jednoj osobi. Čak i kada nemamo baš „rođenu“ Tetku, nađe se neka Tetka iz familije koja uspešno, nepogrešivo uspešno, odigra tu značajnu ulogu u našim životima. Tetka je uvek izvanredna žena, osoba bez premca, ekstravagantna po mišljenju i odnosu prema nama. Dakle, jedinstveno biće.

Tetka može, a ne mora da ima svoju decu. Tetkina deca mu nekako idu uz nju. Sa njima se volimo i ne volimo, tučemo kao mali, družimo kao odrasliji, oslanjamo jedni na druge kao sasvim odrasli. Zanimljivo je da deca obično misle kako bi ona druga mama, dakle u ovom slučaju tetka, bila možda bolja od sopstvene. To, doduše, misle i tetkina deca za naše majke. Ali, ono što je bitno jeste Tetka.

Tetka je nešto poput dobre vile iz lepih dečjih bajki. Zna sve, razume sve, ume da uteši, rasplaši, kada se rodimo, na poklon obavezno donese dukat (pa red je, Tetka je, ali to je nekako više za mamu i tatu), a nama naše prvo ćebence ili neku plišanu igračku od kojih se ne odvajamo, nekada ni do svadbe. Onda donosi razne benkice, zeke, kapice, šalčiće, sapunčiće, flašice, cipelice, odelca, haljinice, sve za Tetkino zlato.

Obožava da se slika sa nama i imamo gomilu slika na kojima nas drži čvrsto, čvrsto i smeje se onako, nekako najlepše. Kako idu godine, mi sve veći na slikama, tetka u prvo vreme sve lepša, a onda polako počnu da joj se vide godine. No, to vide drugi. Za nas tetke ostaju nekim čudom uvek mlade. Mama može i da ostari, ali Tetka… nemoguće! Ona nam da parče čokolade koju kriju kao neprijatelja da nam se ne pokvare zubi, da se ne gojimo kada odrastemo, kupi sladoled iako su roditelji strogo zabranili jer „dete ima osetljivo grlo“, kupi prvu mini suknju, pa makar se mama razbesnela, „izboksuje“ prvi džeparac, prvog dečka, prvo samostalno letovanje. Ćušne neke pare u džep, onako, da nam se nađe, dopuni mobilni, kupi „na rasprodaji“ nešto „kao za tebe da su pravili“. Kod nje se uvek nađe neki parfem, dopola potrošen koji „mi, ma kad ti kažem, zaista ne treba“. Ona ima najbolji izbor dijeta baš za našu krvnu i ostale grupe, ima oštro oko kada dobijemo gram više ili oslabimo taj isti gram. Zna kada je tata besan po frekvenciji njegovog glasa, kada mama ima migrenu, pa treba hodati na prstima, kada su se posvađali zbog njene nove bluze ili njegove stote rekreativne partije tenisa u ovom polugodištu.

Zna ona i više od toga, ali ume da se ponaša kao neko ko ne zna ama baš ništa. Tako se od Tetke uči da se zna a ne zna, da se ne zabadaju nosevi u tuđe tanjire, da je lepo imati najbolju drugaricu, ali da ne treba zbog toga oterati sve druge, da je normalno da se drugarice ponekad i posvađaju. Tetka nas uči kako se ljubi, na koju stranu ide nos, kako da ne pocrvenimo ako nas On gleda, a ako i pocrvenimo, da On to ne vidi. Ona zna i koji su najbolji filmovi koje treba gledati na prvom dejtu, da li pri prvom susretu treba sesti u ovaj ili onaj kafić. Uči nas kako se krišom stavlja maskara a da razredna ne primeti (mama je već naučila na razne vrste maskiranja), kako može da se pozajmi baš onaj fantastični top od drugarice a da pri tom ne priča o tome koja sila bakterija vreba baš na nas odatle i koje karakondžule mogu da nas pojedu ako pozajmimo tuđu stvar. Znate šta su karakondžule? Ako ne znate, pitajte Tetku. Sve je to već preživela.

Tetki sme da se kaže koliko je jedinica u dnevniku a da nas ne kazni i ne oda, sme da se pobegne iz škole i da samo ona zna. Ume da nam uradi domaći da roditelji ne vide, hoće da nam pomogne oko latinskog, fizike, tako nekih predmeta za koje u tom periodu nismo sigurni čemu služe sem da muče đake. Tetka najbolje zna koje kolokvijume imamo, kada su ispiti, nagradi za položen ispit i ne mršti se zbog šestice. Pred tetkom sme da se plače zbog neuzvraćene ljubavi ili zbog toga što nas je neko „dvojkirao“.

Tetka će umeti da nam objasni kako za prekid veze nismo krive mi nego on, sigurno nas je mnogo voleo, ali smo mi jače, snažnije, nije mogao da nas prati. Šta stvarno misli, samo ona zna. Nikada nam neće direktno reći da nam dečko nije baš previše bistar ili previše lep. Reći će da je OK, da je baš „cool“, ali možda mi možemo i bolje. Ništa njemu ne fali, ali smo mi ipak tako nekako vrlo posebne. Istini za volju, Tetka veruje u tu posebnost. Tetka je neko ko autentično i bezuslovno voli, poštuje, veruje u našu ispravnost i nepogrešivost. Daje podršku, hrabri, gura, podstiče, kreće iz četvrte, a koči u mestu.

Zašto je tetka tako značajna osoba? Tetka je žena, dakle neko ko po mnogo čemu podseća na majku. Za razliku od majke, tetka nema taj stepen odgovornosti, zebnje, straha, zbunjenosti koji ima majka u prvom susretu sa svojom bebom. Zato je tetka slobodnija, deluje neposrednije, spontanije. Tetka sme da bude umorna, majka to ne može. Tetka može da kaže da nešto ne može ili ne ume. Majka ne može. Tetki je dozvoljeno da pogreši, majci ne. Uostalom, od „grešaka“ majki, viđenih očima njihove dece, živi čitava jedna profesija – psihoterapeuti. Tetkama je lakše jer se bave decom sa one lepše strane.

Roditelji su zaduženi i za ono što deca ne vole: jedi, peri ruke, peri zube, složi igračke, namesti krevet, ustaj za školu, vrati se kući na vreme i sl. Mnogo je manje područja života u kojima može da dođe do sukoba između Tetki i njihovih „zlata“. Nikada niko nije zvao Tetku u obdanište zbog toga što su se deca potukla. U školu na roditeljske idu roditelji. Društvo pravi značajnu razliku između roditeljske kompetencije i tetkine ljubavi i to je u redu, zar ne? Međutim, Tetka može da bude vrlo dobra zamena za majku u onim oblastima u kojima se dete ustručava da se poveri, ima strah ili loše iskustvo, kada zna da je pogrešilo i žao mu je, a plaši se kazne. Od Tetke mogu da se dobiju prva uputstva o svemu prvom u životu a da to, naročito u periodu adolescencije, nema tu težinu koju ima takav razgovor sa roditeljem. Došla je neka moda da se roditelji trude da budu prijatelji sa decom.

Pazite, deca sama biraju prijatelje. Roditelj je jedinstvena osoba u životu i tu ulogu nikada ne treba mešati sa drugarskom. Tu drugu lepo može da ostvari tetka. Ona i jeste prijatelj, pa i mnogo više od toga. Tetka predstavlja onu slobodnu, emocionalno čistu zonu u kojoj je sklonište za naše duše i kada nam ne ide i kada nam je dobro. Tu ne postoji sistem nagrada i kazni, grdnja, strah. Postoji okeansko osećanje svemoći koje smo zaboravili kada smo ga osetili prvi put – kada smo se rodili.

Tetke, sa svoje strane, apsolutno obožavaju decu svojih sestara i braće. Decom se hvale, diče, voze ponosno kolica, tricikle, bicikle, rolere, klizaljke sa decom. Koliko su samo ponosne kada neko kaže: „O, kako je lepo ovo tvoje dete“. Pa to i nije greška. Naše tetke nas i smatraju svojom decom. U psihološkom smislu to zaista i jesmo.

Pomeranje vremena udaje i rađanja dovelo je do toga da je mnogo mladih žena u statusu Tetke. One, psihološki, imaju decu, imaju to osećanje trijumfa koje dete donosi, ispunjene su ljubavlju koja im je uzvraćena, imaju o kome i za koga da brinu, uzajamnost odnosa ih bogati, osećaju se korisno i ostvareno. Sve ovo nije iluzija, to je realnost. Stvari postanu malo drugačije kada dobiju svoju decu, ali to su nijanse. Tetkino dete jednom – tetkino dete zauvek.

Jedno istraživanje rađeno nedavno u našim školama pokazalo je da se učenici pre poveravaju tetkicama nego profesorima ili psiholozima i pedagozima. Nije ni čudo da se tetkica zove tetkica. Tetkica u školi takođe je neko od koga se ne strepi i ko ne kažnjava, a ume da uteši i pomogne.

Ako vam se učini da je ovo oda Tetkama, niste pogrešili. U eri brige za ekološki opstanak naše planete, valjalo bi razmisliti i o psihičkoj ekologiji naše duše. Taj resor suvereno drže Tetke.

• Ko nije imao tetku, ne zna šta je time izgubio.
• Tetka je rođaka, drugarica, prijateljica, saveznik.
• Tetke su jedinstvena bića; svaka je neponovljiva.
• Svaka tetka ima svoje „zlato“.
• Blago „zlatu“.
• Tetka nije zamena za majku; ona je njena dopuna.
• Tetka je živa enciklopedija, od nje se uči o životu.
• Niko ne može da vas uteši kao Tetka, naročito kada ste u svađi sa roditeljima.
• Tetke zažmure pred pravilima ne zato što su neposlušne nego zato što imaju samo svoja.
• Tetke su najbolji prijatelji dece.
• „Ljubav između tetke i mene je neopisiva“, reči su jedne devojčice.

 Izvor : B92

Написано под: ZANIMLJIVOSTI

KAKO DETETU OLAKŠATI POLAZAK U VRTIĆ

Vaše dete ovog septembra kreće u vrtić? To je velika prekretnica u njegovom životu i zato biste morali da se potrudite da mu promene koje ga čekaju ne padnu suviše teško.

Vi ste mu sigurno već govorili o njima, a i stvarali podlogu za znanja koja će steći u ‘školici’, ali još uvek možete da uradite mnogo toga što će mu pomoći da se prilagodi novoj situaciji.

Probajte da nekoliko dana zaredom budite svoje dete ranije nego do sada. I pokažite mu kako treba da izgleda brzo spremanje za jutarnji izlazak iz kuće. Odvedite ga bar jednom do vrtića.

Prošetajte oko zgrade, provirite kroz prozore, i ako je to moguće, uđite i pogledajte učionice. Pričajte mališanu šta će se tu događati, i u tom kontekstu mu detaljno objasnite kakva će ubuduće biti njegova dnevna rutina.

Ukoliko je vrtić daleko od vaše kuće, pa do njega morate da idete kolima ili autobusom, ukažite mu usput na neka zanimljiva mesta.

Ne osvrćite se ako čujete plač

Ako hoćete da ga na brzinu naučite još nečemu, učinite to kroz igru. Ovo nije pravo vreme da ga terate da besprekorno deklamuje abecedu, da broji bez ijedne greške, ili da savršeno piše svoje ime.

Za njega učenje treba da bude zabava, i to ne samo sada, već i u nekoliko sledećih godina. Ne opterećujte se pitanjem šta bi sve trebalo da zna pre nego što prekorači prag vrtića ili, tačnije rečeno, da li će u nečemu zaostajati za drugom decom, piše „Glas javnosti“.

Kada bi mališan primetio da zabrinuto razmišljate o tome da li je on uopšte spreman za ‘malu školu’, on bi stekao utisak da je dužan da ‘ide ispred’, odnosno da mnoge stvari savlada i pre nego što postane pravi đak. A to bi, naravno, bilo loše, jer deca ne smeju da imaju osećaj da se od njih očekuje da uče brže nego što mogu.

Pokažite detetu da se ponosite njime

Uostalom, u dužnosti vaspitača spada i to da podučavanje prilagode nivou vašeg deteta, i da mu omoguće da napreduje onim ritmom koji je za njega primeren.

Ukoliko trenutno nije izvodljivo da se sretnete s detetovom vaspitačicom, iskoristite prvu priliku da joj pružite neke osnovne informacije o njemu. Ona će ga zahvaljujući tome bolje razumeti i vašem mezimčetu će automatski biti lakše.

Ne gubite iz vida da se vaše raspoloženje i osećanja vezana za određena dešavanja uvek prenose na dete. Savladajte brigu koja se odnosi na njegovu bezbednost i emocionalno stanje u vrtiću, i ono će biti mirnije.

I naravno,obavezno proslavite detetov polazak u vrtić, pošto je to za njega veoma važan dan, koga će se verovatno sećati čitavog života. Pustite ga da uživa u njemu i da se ponosi svojim novim statusom.

Izvor: MONDO

Написано под: ZANIMLJIVOSTI